Kako uzgajati zasade maline

Kako uzgajati zasade maline

Malina je veoma popularno voće u Srbiji koje važi za dosta profitabilnu biljnu kulturu. Zbog toga se mnogi rešavaju da podignu zasade malina. Pre toga, trebaju da uzmu u obzir mnoge faktore, počev od toga koju sortu maline sade, kakav je tip i kvalitet zemljišta, kakav je teren na kome sade i druge.

Postoje dve kategorije maline, obična malina, koja sazreva ranije u toku godine, i takozvana višegodišnja malina. Za razliku od jagoda koje tokom leta kontinuirano daju plodove, malina daje prinose ranije u toku leta na osnovu rasta iz prethodne sezone i pad useva utiče na sledeću sezonu.

Malina se razlikuje od ostalih trščanih biljaka jer kada uberete plodove jezgro maline ostaje na biljci. Ovu biljku ne treba saditi na mestima gde su u blizini patlidžani, paprika, krompir ili paradajz, zbog toga što neki od njihovih sastojaka ne utiču pozitivno na razvoj stabla maline.

Uslovi za uzgoj maline

 

Maline najbolje uspevaju u severnim predelima gde proleće traje duže, i gde je proces zagrevanja tla sporiji. Njihov plod može da preživi i u toplijim krajevima samo ako se uzgajaju na manje osunčanim terenima. Malini je potrebno puno sunca za najbolju proizvodnju bobica, ali ne i preterana vrelina.

Zemljište gde ih treba saditi je poželjno da bude blago kiselo (pH 6,0-6,5), dobro drenirano i što bolje ispunjeno kompostom i dobro istruljenim stajskim đubrivom. Na ovaj način se dobija idealna podloga koja odgovara malini za više nego dobar urod.

Biljka maline se ne sme sušiti tokom sezone cvetanja i uzrevanja plodova. Da bi se to sprečilo, maline treba đubriti višenamenskim đubrivom, pre svega u rano proleće.

Priprema maline za sadnju

 

Sadnice maline (izdanci) se najbolje primaju ako se posade odmah posle vađenja. Ako to nije moguće onda je sadnice najbolje čuvati u trapovima i hladnjačama , da bi se sačuvale od isušivanja izmrzavanja i mehančkih oštećenja. U slučaju da izdanci provedu duže vreme u transportu, žile treba odmah pri preuzimanju potopiti u vodu, ostaviti ih u vodi bar 24 sata pa onda saditi.

Izdanci za sađenje trebaju da budu dugi 50 cm, srednje debljine 8-10mm, sa razvijenim korenovim sistemom od 8-10 glavnih žila, pri čemu je svaka od tih žila duga 12-20 cm i sa što više sitnih žila. Na sadnici treba da bude što više očuvanih pupoljaka, a žile na preseku sveže i svetle boje.

Pre sađenja žile trebaju da se skrate i potope u razređenu kašastu smešu od vode i jednakuh delova goveđe balege i ilovače uz dodavanje nekog dezinfekcionog sredstva. Zeleni izdanci se retko koriste za podizanje malinjaka.

Razmnožavanje zasada maline

 

Maline se javljaju u četiri sorte koje su označene bojama – crvena, žuta, ljubičasta i crna. Ljubičasta i crna sorta imaju čvrste, uspravne stabljike i sposobne su da stoje samostalno. Crvene i žute sorte su trajne biljke koje treba podupreti na žicama ili na rešetki. Ove sorte su najčešće u našim krajevima. Od toga koja je sorta zavisi kada je najbolje vreme za nove sadnice.

Biljke maline mogu se lako razmnožavati krajem leta, vršnim slojevima rasta tekuće sezone. Krajem avgusta novi štapovi počeće da se spuštaju u pokušaju da se samostalno razmnožavaju. Kako vrhovi trske dodiruju tlo, oni će se često ukorijeniti i početi rasti prema gore bez pomoći.

Crvena malina se sadi od oktobra do aprila zrelim izdancima, a u junu zelenim izdancima. Jesenja sadnja maline u našim klimatskim uslovima ima više prednosti u poređenju s prolećnom sadnjom. Sadnice maline moraju biti garantovano zdrave i sortno čiste, dobro sazrele i sa dobro razvijenim korenovim sistemom.